Worldwide Translations

PC UŠĆE, Bul. Mihajla Pupina 6, Beograd, Srbija

Kontaktirajte nas: +381 11 2120968

Blog

Worldwide > KAKO JEZIK KOJIM GOVORITE UTIČE NA MOZAK

KAKO JEZIK KOJIM GOVORITE UTIČE NA MOZAK

Govor zahteva tako malo napora da većina nas nikad ni ne razmišlja o tome. Međutim, ljudska sposobnost da komuniciraju pomoću jezika fascinira psihologe i neurologe. Dok nauči da veže pertle, dete je već toliko ovladalo rečima i pravilima da može neograničeno da se izražava. Činjenica da je ovaj vid ponašanja jedinstven i da njime vlada samo čovek ukazuje na njegovu centralnu ulogu u ljudskoj psihologiji.

Još smo više fascinirani činjenicom da se ovaj vid ponašanja razvija prirodno i naizgled bez ikakvog truda tokom prvih nekoliko godina života. Razotkrivanje moždanih mehanizama vezanih za jezik stub je neurološke nauke od samog njenog nastanka. Novo istraživanje objavljeno u časopisu “Prosidings for nešenel akademi ov sajensiz” o različitim vezama koje se uspostavljaju u mozgu ljudi koji govore mandarinski u odnosu na one koji govore engleski pokazuje koliko je zapravo fleksibilna naša sposobnost učenja jezika.

Umrežavanje mozga u realnom vremenu 

Pre nego što je funkcionalno oslikavanje mozga uopšte bilo moguće, dve oblasti leve moždane hemisfere – Brokina zona i Vernikeova zona - već su pokazale koliko su značajne za jezik. Osobe koje su doživele šlog ili traumatsku povredu mozga u bilo kojoj od ove dve ključne zone leve moždane hemisphere pokazale su izrazitu nemogućnost i da govore i da razumeju izgovoreno. Moderne teorije o konekcionizmu – ideji da je znanje raspoređeno u različitim delovima mozga, odnosno, da nije upakovano u zasebne module, kao što je Brokina zona – naterale su naučnike da se detaljnije bave ovim pitanjem.

Na primer, jezik zahteva mapiranje reči i značenja u realnom vremenu. Ovo zahteva integraciju zvuka koji se tokom govora čuje – i dekodira u auditivnom korteksu – i znanja o značenju tih zvukova – u frontalnom korteksu. Moderne teorije u neurološkoj nauci opčinjene su ovom vrstom “mrežnog” pristupa. Umesto da se čudo kognicije pripisuje pojedinačnim zonama u mozgu, danas se smatra da su složeni procesi raspoređeni u različitim kortikalnim zonama i da se oslanjaju na nekoliko delova mozga u dinamičnoj interakciji.

Poređenje jezika

Do perioda od šestog do desetog meseca deca već nauče da reaguju na osnovne zvuke, poznate kao foneme, koji imaju nekog značaja u maternjem jeziku. A opet, ti zvuci koji su bitni za komunikaciju drastično se razlikuju od jezika do jezika.

Mandarinski kineski je tonalni jezik u kojem isti osnovni zvuci mogu da se odnose na potpuno različite stvari u zavisnosti od tona kojim su izgovoreni. U netonalnom jeziku, kao što je engleski, ton može preneti emocionalne informacije o govorniku, ali uopšte ne utiče na značenje reči koja je izgovorena.

Sada je grupa kineskih naučnika, predvođena Džijančijaom Geom sa Pekinškog univerziteta u Pekingu, otkrila da ove razlike između mandarinskog kineskog i engleskog  menjaju način na koji moždane mreže funkcionišu.

Naučnici su iskoristili osnovne razlike između mandarinskog kineskog i engleskog  kako bi istražili razlike u jezičkim mrežama izvornih govornika tonalnih i netonalnih jezika. Trideset izvornih govornika kineskog jezika upoređeno je sa istim brojem izvornih govornika engleskog pri čemu su oba uzorka bila podudarna po starosti, polu i orijentaciji tela (svi su bili dešnjaci). Zadatak svih učesnika bio je da poslušaju razumljiv i nerazumljiv govor i da procene kog pola su govornici.

Desna hemisfera

Kod obe grupe govornika zabeležena je aktivnost uobičajenih govornih oblasti u mozgu – uključujući i Brokinu i Vernikeovu zonu – u levoj moždanoj hemisferi. Međutim, otkrivene su dve važne razlike. Prva razlika primećena je u funkcionisanju moždanih mreža koje su posedovali i govornici engleskog i govornici kineskog jezika. Kod onih kojima je engleski maternji jezik zabeležena je jača veza između Vernikeove i Brokine zone. Ova pojačana veza pripisana je činjenici da se engleski jezik više oslanja na fonološke informacije ili zvuke, a ne na tonove.

 

Dve zone u levoj moždanoj hemisferi povezane s jezikom.

S druge strane, govornici kineskog jezika posedovali su jake veze koje vode od dela mozga koji se naziva anteriorni superiorni temporalni girus – identifikovan kao “semantički čvor” koji je od suštinske važnosti za jezik – do Brokine i Vernikeove zone. Ova jača povezanost pripisuje se poboljšanom mapiranju zvuka i značenja kod ljudi koji govore tonalne jezike.

Druga razlika odnosila se na aktivaciju jedne oblasti desne moždane hemisfere, ali samo kod govornika kineskog jezika. I ranije je pominjano da se ova oblast u mozgu, desni superiorni temporalni pol, povezuje s kineskim tonalnim govorom, međutim – što je možda još važnije – dosad se smatralo da je ista potpuno odvojena od klasične jezičke mreže u levoj hemisferi.

Nalazi naglašavaju značaj razvoja bilateralne mreže između dve moždane hemisfere za govor i razumevanje jezika, posebno kod tonalnih jezika kao što je mandarinski kineski.

Novi pravci istraživanja 

Očekuje se da će se otkriti još takvih razlika kako se buduća istraživanja budu sve više fokusirala na izvorne govornike drugih jezika, a ne engleskog. Veliki deo onoga što mislimo da znamo o ljudskoj psihologiji zasniva se na “WEIRD” učesnicima: zapadnim, univerzitetski obrazovanim studentima iz industrijalizovanih, bogatih i razvijenih zemalja. Kako se istraživanja budu razvijala, mogle bi izroniti i druge kros-lingvističke, kros-kulturalne ili kros-klasne razlike.

Ma koliko provokativni rezultati bili, oni nameću nova pitanja za neka buduća istraživanja. Ton je bitan u engleskom, ali ne koliko i u kineskom. Na primer, razmislite kako bi način izgovora mogao promeniti značenje pitanja:  “Gde si bio?” tako da se prenese sumnjičavost, iznenađenje, radoznalost ili ljubomora. Jezik bi mogao biti jedan od najvažnijih prozora u ljudske misli, a istraživanja jedva da su zagrebala površinu ove kompleksne i neverovatno jedinstvene ljudske sposobnosti.